VESTI

POLJOPRIVREDNICI ĆE I OVE GODINE DOBITI 4000 DINARA PO HEKTARU, ALI SE VIŠE NEĆE DAVATI SUBVENCIJE ZA REPROMATERIJAL I MINERALNO ĐUBRIVO JER TAKAV VID PODSTICAJA NE PREPOZNAJU U ZEMLJAMA EU

Prema rečima pomoćnika ministra poljoprivrede,Nenada Katanića vreme je da mere podrške u poljoprivredi počnemo da usaglašavamo sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije.

Poljoprivrednici će ove godine dobiti 4000 dinara po hektaru, ali više se neće davati subvencije za repromaterijal I mineralno đubrivo, s obzirom da takav vid podsticaja u zenljama EU ne prepoznaju.

Stočari će dobijati 10 000 dinara po umatičenom grlu juneta jer perspective koje sun am se ukazale za izvoz srpskog junećeg mesa ne smemo propustiti,naglasaio je Katanić.

On nije znao da kaže kada će poljoprivrednici dobiti 4000 din., ali je naveo da je novac rezervisan.”Nema bojazni da novac predviđen za subvencije neće stići do poljoprivrednika.Budžet za 2018.g. sedam odsto je veći onego u 2017 – iznosi blizu 30 milijardi dinara” objasnio je pomoćnik ministra poljoprivrede.

 

Izvor Dnevnik
Fografija pixabay.com

 

ZBOG SNEGA I MRAZA STRADALO VOĆE

VOĆARI STRAHUJU DA ĆE IM MARTOVSKI MRAZ UNIŠTITI PRINOSE.NAJUGROŽENIJE SU KAJSIJE I BRESKVE

Mnogi  voćari pamte prošlogodišnji kasni mraz u aprilu koji se značajno odrazio i na kvalitet i na količinu prošlogodišnjeg roda.

Zbog ovog hladnog talasa ovih dana najugroženije je koštičavo voće, kajsije i breskve.

Direktor Institita za voćarstvo u Čačku doktor Milan Lukić kaže da je rano govoriti o prinosu za ovu godinu, ali da podaci izmrzavanja pupoljaka nekih vrsta pokazuju da je najviše stradala kajsija.

“Na području centralne Srbije i Čačka došlo je do izmrzavanje 40, 70, 80 procenata kajsija, značajno veća šteta je na području Vojvodine, negde i do 100 procenata”, rekao je Lukić i dodao da je u ovim predlima stradao i cvet trešnje, breskve, kruške, kao i vinova loza.

Dodaje da u narednih sedam dana ovakve vremenske prilike mogu dovesti do značajnog smanjenja breskve, trešnje, višnje, a moguće i kruške i jabuke.

“Malo je toga što proizvođači mogu da preduzmu, za one na manjim prostorima možda paljenje sena, slame i neke druge mere, ali takvih je zasada veoma malo”, naveo je Lukić.

Izvor RTS
Fotografija: pixabay.com

 

KREDITI ZA PREDSTOJEĆU SETVU

Kako je i najavio ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović u ponedeljak 19. marta je krenula linija subvencionisanih kredita za predstojeću setvu.

Prema rečima ministra Nedimovića, kamatna stopa sa osam i devet odsto biće spuštena na jedan odsto za lica do 40 godina, dok će za ostale kategorije ta stopa biti tri odsto.

Nedimović je rekao I da će sva prijavljena poljoprivredna gazdinstva dobiti 4.000 dinara po hektaru obradive površine.

Govoreći o IPARD fondovima koji su sada dostupni poljoprivrednicima u Srbiji, Nedimović je kazao da su već prošla dva kruga poziva i da je odziv poljoprivrednika bio solidan.

Nedimović je istakao da je veoma bitno napraviti sistem po kome bi subvencionisani dizel bio dostupan onima koji se zaista bave poljoprivredom.

“Radimo na tome sa Ministarstvom finansija i sa svim asocijacijama poljoprivrednika, jer to je jedno veoma kompleksno pitanje. Moramo da razdvojimo one koji se stvarno bave poljoprivrednom proizvodnjom od onih koji su upisani registar poljoprivrednih gazdinstava, jer se mnogi od njih suštinski ne bave tim poslom”, kazao je Nedimović.

On je, prilikom obilaska radova na izgradnji nasipa na Savi između naselja Hrtkovci i Jarak u Sremu, naglasio da se ne sme dozvoliti da dođe do bilo kakvih zloupotreba jeftinijeg ili subvencionisanog dizela.

Nedimović je zaključio da napravljeni sistem za povoljniji dizel mora biti biti potpuno pouzdan i da nikakve “senke ne smeju pasti na taj proces”.

Izvor:  B92
Fotografija: republika .rs

 

PODRŠKA ŽENAMA NA SELU

ZORANA MIHAJLOVIĆ, POTPREDSEDNIK VLADE REPUBLIKE SRBIJE I PREDSEDNIK KOORDINACIONOG TELA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST IZJAVILA JE DA ĆE SRBIJA POSVETITIT POSEBNU PAŽNJU UNAPREDJENJU  POLOŽAJA ŽENA NA SELU,KAO VIŠESTRUKO DISKRIMINISANOJ I RANJIVOJ GRUPI.Zorana

Kako se navodi na sajtu  Vlade Republike Srbije, Mihajlović je na 62. Zasedanju komisije Ujedinjenih nacija za status žena u Njujorku istakla da je više od 50 odsto  radno sposobnih žena iz ruralnih područja formalno nezaposleno, a  60 odsto nema pravo na penziju.

Tri od četiri žene rade bez plate, a 74 % žena su pomažući članovi domaćinstva. Samo 12 % žena su vlasnice imovine , pa ne mogu da uzmu kredit niti da započnu svoj biznis, dok je samo 17 % poljoprivrednih gazdinstava registrovano na žene, istakla je Zorana Mihajlović.Prema njenim rečima, Akcionim planom za rodnu ravnopravnost predvidjena je podrška ženama na selu u vidu razvoja ženskog zadrugarstva, promocije socijalnog preduzetništva, mera za  ravnopravan pristup resursima, obezbedjivanje bespovratnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju i povećanja dostupnosti zdravstvenih usluga i obrazovanju.

Izvor – AGRONEWS,
Fotografija: Niška televizija (www.ntv.rs)

GAJENJEM BOROVNICE DO DOBRE ZARADE

EKSPANZIJA GAJENJA BOROVNICE U SRBIJI POČELA JE PRE NEKOLIKO GODINA,PA SE TAKO OD 200 HEKTARA POD OVOM KULTUROM DOŠLO DO PREKO  900 HEKTARA:VISOKA CENA JEDAN JE OD RAZLOGA ZAŠTO SVE VIŠE LJUDI NA SELU SADI BOROVNICU.

Cena borovnice koja je stabilna i kreće se od 550 do 600 dinara za jedan kilogram, jedan je od razloga što se sve češće sadi .Medjutim , u pitanju je ozbiljan poduhvat koji iziskuje poprilična ulaganja.Za jedan hektar zasada potrebno je od 20 000 do 25 000 evra, bez protivgradne mreže za koju je potrebno izdvojiti još oko 15 000 evra.Sa ove površine može se ostvariti bruto prihod od 50 000 do 55 000 evra,dok je dobit od 30 000 do 35 000 evra.

Prvi rod se može očekivati nakon dve godine, a pun rod u šestoj godini posle sadnje.Sa kvalitetnim sadnicama prinos može biti čak 6 do 7 kilograma po žbunu.

 

Izvor: AGROMEDIA
Fotografija: (https://pixabay.com)

 

OPASNA VOĆNA MUŠICA STIGLA U SRBIJU

OPASNA VOĆNA MUŠICA, DROZOFILA SUZUKI,IMA VELIKI POTENCIJAL RAZMNOŽAVANJA I TOKOM GODINE MOŽE DA RAZVIJE 15 GENERACIJA,A ŽENKA TOKOM ŽIVOTA POLOŽI 400 JAJA.

Jedna od najopasnijih štetočina, mušica DROZOFILA SUZUKI  koja je došla  u Srbiju iz Jugoistočne Azije načinila je veliku štetu u voćnjacima pre dve godine, dok prošle godine vremenski uslovi nisu pogodovali njenom razvoju.Kako kažu stručnjaci, blaga zima bila je povoljna i u sledeću sezonu ulazimo sa visokom populacijom azijske voćne mušice.

Ova mušica ima veliki potencijal razmnožavanja i u povoljnim uslovima tokom godine razvije se 15 generacija, a ženka tokom života položi 400 jaja. Voćna mušica jaja polaže u plodove tokom zrenja, a tada nije moguća hemijska primena zaštite.U opasnosti su skoro sve vrste voća, a efikasnih mera u suzbijanju ove štetočine nema, tvde stručnjaci.

Izvor: B92
Fotografija: wikipedia

 

TREŠNJA – ŠANSA ZA VOĆARE

SUDEĆI PO STATISTICI KOJA POKAZUJE DA JE IZ GODINE U GODINU SVE VEĆI IZVOZ TREŠNJE, UZGOJ OVOG VOĆA U SRBIJI ITEKAKO IMA PERSPEKTIVU.VISOKE OTKUPNE CENE,ALI I TRAŽNJA ZNAČAJNO IMAJU UTICAJA DA SE POVEĆA BROJ ZASADA TREŠNJE.

Visnja
Visnja

Trešnja ima izvanredan potencijal. Visoke otkupne cene, ali i tražnja tržišta značajno imaju uticaja da se poveća broj zasada ovog voća. Nezvanično jedna od vodećih kompanija u Srbiji u Negotinskoj krajini zasejala je na desetine hektara trešanja i očekuje dobre izvozne rezultate

U poslednjih par godina beleži se blagi rast proizvodnje I površina pod novim zasadima trešnje, kao I povećan izvoz.Obzirom na tu činjenicu , kao I na prisustvo velikog broja sorti sa kvalitetnim plodom za kojim postoji povećana potražnja, trešnja predstavlja vrlo perspektivno voće sa kojim Srbija može da bude konkurentna na svetskom tržištu, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Voćari treba da znaju da svako zemljište nije pogodno za uzgoj trešnje.Agrarni stručnjaci preporučuju zasade na zemljištu koje se nalazi do hiljadu metara nadmorske visine.Ključno je da nije vetrovito.Gajene sorte trebalo bi da imaju različite nedelje sazrevanja, pre svega da bi se trešnja na tržištu prodavala u dužem vremenskom intervalu, ali I da bi se organizovala berba.

Izvor BLIC,
Fotografija pixabay.com